О књизи: 2013 / „Љубав је дуготрпљива, милосрдна, не мисли зло, не радује се неистини, него се радује истини. ..” Последње што је Ана Герман урадила у свом животу, написала је музику на ову Химну љубави апостола Павла: „Љубав не завиди, љубав се не узвисује, она свему верује, свему се нада, све трпи... ” И ова књига је постала иста Химна љубави. Ово су незванични мемоари велике певачице, у којима је била принуђена да ћути о много чему (о немачком пореклу своје породице, о трагичној судбини њеног оца, који је репресиван и стрељан 1938. године, о свом пријатељству са будући папа Јован Павле ИИ). Ово је исповест срећне жене у чијем је животу постојала права Љубав. Њен вољени је предложио брак са Аном када су лекари одбили да верују да ће проходати после страшне несреће (49 прелома, тешка повреда кичме, шест месеци у гипсу, није се појавила на сцени више од три године). Њен муж је био уз њу „и у тузи и у радости“, како у срећним годинама њене бучне славе, тако и у трагичним данима када је, сазнавши за своју кобну болест, одлучила да напише ову књигу. И написала ју је онако како је певала, ни својим „златним гласом“, ни у овој последњој исповести нема ниједне лажне ноте, ни беса, ни очаја – само Химна победничке љубави.